Велика је част али и посебна врста одговорности бити ученик генерације. И то није одговорност само према себи, већ и према свима онима који су учествовали у мом формирању – родитељима, друговима, учитељици, наставницима. Ипак, поносно и чиста срца истичем да сам ја ученик једне предивне генерације која се одликује изузетним ученицима, вредним и искреним људима који су и у овим необичним и неретко застрашујућим тренуцима показали храброст и истрајност у напорима да се не запостави образовање и наша духовна и интелектуална надоградња.
Током похађања основне школе вредно и предано сам учила, трудила се да савладам многобројне препреке и изазове, учествовала на разним такмичењима и освајала бројне награде из српског језика, математике, физике, чак сам дошла и до Републичког такмичења из српског, а била сам и део одбојкашког тима који је освојио друго место на Републичком такмичењу. Од свих наставника који су уложили несебичан труд, не би ли нам што боље дочарали бројне лекције, ипак, највећу захвалност дугујем својој разредној, Горици Митровић, која је увек била ту за наше одељење, која нас је учила да школа нису само деклинације, правопис, задаци из математике, хемијске реакције и закони из физике, већ и место где се формирамо као људи на чијем ће се квалитету једнога дана градити будућност читаве земље. Место где градимо ставове, духовну и етичку оријентацију и тек сада у потпуности схватам зашто је наша разредна често цитирала Фројдове речи: ,,Дете је отац човека“! Научила сам да је знање најмоћније оружје и једини богатство које нам нико не може одузети и то сазнање је звезда водиља коју ћу следити до остварења циљева.
Учитељица Катарина Пујовић, мој први и беспрекорни узор у школи, својим непрестаним и беспоштедним залагањем бодрила нас је, давала савете и постављала темеље наших личности. Никада је нећу заборавити, јер је она узор који сам настојала да следим.
Када све збројим, из основне школе излазим богатија за низ нових знања и способности и трудићу се да ми и убудуће на част служе. Надам се да ћу успети да испуним будуће циљеве остајући поносна на чињеницу да сам била ученик генерације Основне школе ,,Милоје Закић“, а будућим ученицима и онима који ће бити најбољи у својим генерацијама поручујем да буду истрајни, посвећени и неуморни у остваривању својих циљева. Није увек лако и једноставно, али несавладиве су само препреке које не желимо савладати!