Бити проглашен за ђака генерације Основне школе ,,Милоје Закић“, за мене представља изузетну част и успех, али и круну вишегодишњег путовања кроз школске уџбенике, такмичења и учионице. Иако сам нешто млађа од своје генерације (2012. годиште), никада ми то није представљало препреку, већ само мотив да пружим још већи максимум. Овај успех не припада само мени. Он припада свима који су уложили део себе у мој развој и образовање од самог почетка.
На почетку, захвалност дугујем својој учитељици Јасмини Радовановић, која нас је са осмехом на лицу дочекала када смо по први пут крочили у школу. Хвала јој на свакој лепој речи, на стрпљењу којим је обликовала наше прве кораке и поставила чврст темељ за наше касније успехе.
Исто тако захвалност дугујем својој разредни Валентини Ристић, која је била уз нас ове четири године као чврст ослонац и која је веровала у нас чак и кад ми нисмо. Хвала Вам што сте имали стрпљења за наше несташлуке и дилеме, што сте се залагали за нас и што сте увек били ту да саслушате наше проблеме и решите их заједно са нама.
Такође, захваљујем се и осталим наставницима који су били уз нас све ове године и који су нас учили не само школским лекцијама, већ и важним животним темама. Захваљујем се и управи школе и стручној служби који су заједно са наставницима били велика подршка на овом путу. Хвала вам што сте ме учили, подржавали и помагали ми да проширим своје видике.
Наравно, моја највећа снага и подршка јесте моја породица. Без ваше љубави, стрпљења и безусловне подршке вероватно ништа не би било могуће. Хвала вам што сте веровали у мене више него и ја сама.
Посебно желим да се захвалим Јовани, Елени, Ини,
Кристини и Николи који су били моја верна и искрена подршка на сваком такмичењу и који су помно навијали да се са истог вратим као најбоља.
Иза овог успеха стоји много рада и одрицања. У времену када су моји вршњаци углавном окупирани виртуелним светом ја сам изабрала другачији пут. Свесно сам одлучила да време, које често уме да буде изгубљено на апликацијама које у овом узрасту могу бити оптерећујуће преусмерим на читање, учење и усавршавање себе. Данас знам да се сваки тако уложени минут троструко исплатио. Најважнија лекција коју носим из ове школе јесте да се једини, прави дугорочни успеси постижу искључиво поштеним залагањем, вољом и знањем. Својој школи и генерацији желим пуно успеха у будућности, а ја у средњу школу одлазим поносна на све што смо заједно постигли.
Драги другари,
Осам година је пребрзо прошло, али су за собом оставиле много успомена које ћемо памтити где год да нас живот одведе и где год да нам се путеви разиђу. Заједно смо одрастали, учили, смејали се, шалили и створили доста лепих тренутака које ћемо чувати од заборава. Али, где год да нас путеви одведу, волела бих да никада не заборавимо одакле смо кренули.
Будите храбри, верујте у своје снове чак и кад изгледају недостижно и останите увек овако посебни!
Василија
